Национални преглед и перспектива

С обзиром на повећање цена енергије и забринутост због неповратних промена климе, енергетска транзиција ка нискоугљеничним изворима постаје кључно питање за Србију, земљу која се ослања на угаљ као свој главни домаћи енергетски ресурс. Позиције испитаника Српског комитета Светског савета за енергетику, који долазе из различитих сектора, као и контактираних заинтересованих страна, могу се грубо поделити у две групе.

Прва група заговара коришћење угља све до његовог потпуног исцрпљивања, што се очекује око 2050. године или евентуално само до краја оперативног века термоелектрана које користе угаљ. Друга група подржава бржу транзицију ка природном гасу и обновљивим изворима енергије. Обе групе се слажу да је енергетска транзиција тежак и скуп процес за Србију, с обзиром на то да се угаљ, као економски повољније гориво тренутно користи за производњу око 70% укупне електричне енергије потрошене у земљи.

Ове разлике у ставовима указују на сложеност и изазове који се јављају у процесу енергетске транзиције Србије. Потребно је усаглашавање интереса и усмеравање ресурса ка развоју одрживијих и мање загађујућих енергетских извора како би се истовремено очувала енергетска сигурност земље и смањили негативни утицаји на животну средину.

Постоји кључна неизвесност да Србија са својом тренутном економском снагом и економским растом може да обезбеди квалитетан приступ енергији својим потрошачима путем брзе транзиције и далеко од угља, што може довести до повећања зависности од увоза енергије. Транзиција такође може угрозити будућност радних места затварањем рудника угља, јер је рударство тренутно највећи појединачни послодавац у земљи. Kључна неизвесност је и инвеститорско окружење: будући да нова производња енергије из угља није атрактивна, тако да су инвестиције углавном усмерене на унапређење постојећих термоелектрана које остају у употреби, док се старије затварају. Будући да обновљиви извори сами по себи можда неће бити довољни за дугорочну производњу, подмиривање потреба за енергијом и стаблно снабдевање, укључујући природни гас као прелазно гориво, на путу ка декарбонизацији сектора енергетике, нуклеарна енергија често се разматра као решење у дугорочном енергетском миксу. Међутим, ова опција је високо неизвесна због мораторијума на нуклеарне електране, наметнутог законом (Службени гласник Републике Србије 85/2005). Постоји могућност да Србија уђе у партнерство са неком од суседних држава у заједничке нуклеарне пројекте пре него што изгради своје властите атомске електране, али под условом да се поменути мораторијум укине.

Стога, промоција обновљивих извора енергије, доступност енергије, енергетска ефикасност, управљање климатским променама и подршка механизмима декарбонизације остају приоритети деловања Србије. Kако би остварила циљ од 50% удела обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије до 2040. године, Србија је донела посебан Закон о употреби обновљивих извора енергије (Службени гласник Републике Србије 40/2021) како би привукла нове инвестиције у обновљиве изворе енергије путем измењених механизама подршке за електричну енергију добијену из обновљивих извора.

Такође, Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије (Службени гласник као горе) донет је 2021. године како би се унапредила енергетска ефикасност путем широке палете подршке за такве пројекте. Значајан фактор за повећање ефикасности биће и очекивани пораст цена енергије због пореза на емисију угљеника регулисаног Законом о управљању климатским променама (Службени гласник Републике Србије 26/2021) и већ израђене Стратегије развоја са ниским уделом угљеника, као и путем ЕУ Механизма за прилагођавање граница за емисије угљеника.

Kао последица пореза на емисију угљеника и растућег удела производње електричне енергије коришћењем увозног гаса, очекује се пораст цена електричне енергије, што ће утицати на смањену доступност употребе и плаћања електричне енергије за многе потрошаче..

У овим околностима, регионално интегрисани енергетски тржишни механизам с радним капацитетом за повећану интерконекцију са суседним земљама види се као кључан за оптималну интеграцију обновљивих извора енергије и ефикасно прекогранично трговање електричном енергијом, као и за решавање питања енергетске сигурности. Регионални пројекти за интеграцију тржишта стога остају приоритет за Србију, као што је иницијатива “Западни Балкан 6” у оквиру Енергетске заједнице за југоисточну Европу.

ИСПИТИВАЊЕ ПЕРСПЕKТИВА СА ЧЛАНОВИМА WEC СРБИЈА

Резултати анкете о светским енергетским питањима расправљани су са члановима WEC Србија у јануару и фебруару 2022. године. Током дискусије, кључни налази у вези са приоритетима деловања и критичним неизвесностима су потврђени, а истакнуте су следеће три тезе:

  1. Стратешко планирање за дугорочно снабдевање енергијом

    С обзиром на то да је већина хидропотенцијала земље већ искоришћена, а потенцијал других обновљивих извора је ограничен, Србија се суочава са тешком и скупом транзицијом преусемеравања својих енергетских деловања са угља на друге изворе енергије. Мишљења изражена током анкете о енергетским питањима указују на то да је осигуравање добро успостављене дугорочне енергетске стратегије најбоља прилика за напредак у процесу енергетске транзиције. Министарство рударства и енергетике Републике Србије већ ради на изради нове Енергетске стратегије до 2040. године са Интегрираним енергетским и климатским планом до 2030. године, оба са визијама до 2050. године. Предности таквог дугорочног планирања укључују децентрализацију и диверзификацију снабдевања енергијом, широку дигитализацију енергетских система ради обезбеђивања иновација са стране потрошње и укључивања купаца-прозвођача енерије (такозваних “прозјумера”).
  2. Припрема за управљивије дистрибутивне енергетске системе

    Србија посебно треба да се фокусира на амбициозно повећање удела обновљивих извора енергије у бруто крајњој потрошњи. Kако енергетски систем са обновљивим изворима постаје више дистрибуиран, комуналне службе би требале да се трансформишу из једноставних испоручилаца електричне енергије у платформе за енергетске услуге, док потрошачи постају “прозјумери”. За подршку децентрализованом енергетском систему са двосмерним током електричне енергије и обраду огромне количине података генерисаних паметним бројилима и другим дигиталним компонентама мреже, потребна је нова архитектура података. Међутим, ефикасна дигитализација енергетских система, укључујући “биг дата”, блокчејн, паметне мреже, паметна бројила и друге дигиталне технологије, захтева примену нових технологија и на нивоу потрошача.
  3. Локална експертиза неопходна за осетљиво доношење енергетских одлука

    Због недостатка финансијских средстава, Србија често тражи страну помоћ у различитим енергетским питањима, обично повезаних са стручношћу и решењима страних стручњака, без дубоког разумевања локалног друштвеног и економског окружења или одговорности за евентуалне неуспехе. За адекватна решења у тим изузетно осетљивим енергетским питањима, као што су трансформациони планови ка декарбонизацији, акценат се ставља на локалну експертизу потребну за подршку доношењу одлука владе и корпорација и помоћ у ширем образовању о енергетским питањима, уз успостављање мултидисциплинарног националног института за енергетику.